U Beču je, pre dvadeset godina, usvojen istorijski dokument koji je iskristalisao princip univerzalnosti ljudskih prava i obavezao države da promovišu i štite prava svih ljudi bez obzira na političko, ekonomsko i kulturno uređenje.
Pored mnogih drugih važnih i revolucionarnih dostignuća, Bečka deklaracija je dovela i do osnivanja moje kancelarije – Kancelarije visokog komesara za ljudska prava.
Od tada je napravljen veliki napredak, čak i veći nego što ljudi mogu da primete.
Temelji zaštite i unapređenja ljudskih prava su u velikoj meri postavljeni; oni sadrže snažnu rastuću bazu međunarodnog prava ljudskih prava i standarda kao i institucije koje tumače zakone, nadgledaju njihovo poštovanje i primenjuju ih na novim izazovima u oblasti ljudskih prava.
Sada je ključno primeniti zakone i standarde kako bi poštovanje ljudskih prava postalo realnost na terenu jer politička volja, ljudski i finansijski resursi za to veoma često nedostaju.
Na žalost, tokom 20 godina od usvajanja Bečke deklaracije, bilo je i mnogo prepreka i tragičnih neuspeha da se spreče teški zločini i zaštite ljudska prava.
U nekim situacijama kada su se dešavala teška masovna kršenja ljudskih prava, međunarodna zajednica je bila suviše spora, podeljena, kratkovida ili je neadekvatno odgovorila na upozorenja zaštitnika ljudskih prava i jecaj žrtava.
Bečku deklaraciju treba shvatiti kao tlocrt veličanstvene građevine sazidane samo do pola.
Ponašanje država se danas nadgleda više nego ikada i ekspanzija organizacija civilnog društva i individualnih aktivista za ljudska prava je zaista izvanredna stvar. Uz nezavisne nacionalne institucije za zaštitu ljudskih prava, oni su temelj razvoja ljudskih prava na nacionalnom nivou. Međutim, duboko brine činjenica da se i oni suočavaju sa pretnjama i zastrašivanjem u mnogim zemljama.
Žene se i dalje suočavaju sa diskriminacijom, nasiljem i progonom, a isto se dešava i etničkim, rasnim ili verskim manjinama kao i pojedincima zbog svoje seksualne orijentacije. To nam samo govori da je dug put još uvek pred nama.
Unutrašnji konflikti i dalje proizvode užasne i masovne zloupotrebe ljudskih prava. Praktično svakodnevno, mirni protesti ljudi koji uživaju ili traže svoja prava bivaju nemilosrdno ugušeni od vlasti.
Promene i pomeranja stanovništva usled rastućeg siromaštva, migracije izbeglica i promenljiva globalna ekonomija učinili su da borba protiv “straha od drugih” postane prioritet.
A, novi kompleksni izazovi se javljaju kao što su klimatske promene i globalni teroristički pokreti.
Način na koji mi radimo u ovom svetu se takođe menja munjevitom brzinom.
Savremene tehnologije transformišu način na koji radimo posao u oblasti ljudskih prava. 1993.godine, svetska kompjuterska mreža je bila stara svega četiri godine i njena buduća primena kao i fundamentalan uticaj Interneta na naš život jedva da su se mogli i zamisliti. Uz pomoć društvenih medija i inovacija u oblasti informacionih tehnologija dolazi do dramatičnog unapređenja komunikacije u realnom vremenu i razmene informacija. Na taj način se glas zaštitnika ljudskih prava čuje jače, razotkrivaju se zloupotrebe i mobiliše podrška za različite ciljeve u mnogim delovima sveta.
Ali, takođe vidimo kako nove tehnologije pospešuju kršenja ljudskih prava uz obeshrabrujuću efikasnost 21.veka. Kršeći međunarodno pravo, masovni elektronski nadzor i prikupljanje podataka predstavljaju pretnju uživanju individualnih prava i slobodnom funkcionisanju civilnog društva.
Tekst koji zaštitnik ljudskih prava postavi na Tviteru ili Fejsbuku može nju ili njega smestiti u zatvor. Bespilotne letelice se mogu koristiti i koriste se za pozitivne svrhe. Ali naoružane bespilotne letelice su takođe u upotrebi i gađaju pojedince i to bez pravičnog suđenja. Takozvani “roboti ubice”, autonomni sistemi naoružanja koji mogu da izaberu i pogode metu bez ljudske intervencije, nisu više naučna fantastika nego realnost.
Njihova sve izvesnija upotreba u budućnosti postavlja duboko problematična moralna i pravna pitanja.
Potrebna je stalna opreznost kako bi se osiguralo da nove tehnologije unapređuju ljudska prava a ne da ih urušavaju. Bez obzira na razmere ovih promena, postojeće međunarodno pravo ljudskih prava i međunarodno humanitarno pravo, koje uređuje ponašanje u oružanim sukobima, ostaju na snazi.
Države moraju da obezbede njihovu PRIMENU.
Na međunarodnom nivou, veliki posao ostaje da se uradi kako bi se ljudska prava transformisala iz apstraktnih obećanja u istinsko poboljšanje svakodnevnog života svih ljudi, naročito onih koji su marginalizovani ili isključeni.
Kancelarija Ujedinjenih nacija za ljudska prava nastavlja da radi sa svim svojim partnerima u pokušajima da spreče zloupotrebe ljudskih prava. Nastavićemo da glasno pričamo o kršenju ljudskih prava. Nastavićemo da tražimo od država da urade svoj deo posla, koji je u suštini i najveći, da osiguraju da se tragične greške iz prošlosti ne ponove i da se ljudska prava štite i promovišu.
Mi možemo i moramo raditi bolje.
Vizija i ciljevi formulisani pre dvadeset godina u Beču još uvek važe. Oni su i danas vredni borbe i biće vredni i narednih 20 godina kao i posle toga.
