Grupa za bezbednost i rodnu ravnopravnost (SGG) poziva vladu da usvoji mere za rešavanje ekonomskih efekata pandemije COVID-19 na žene i devojke

Ekonomski uticaj pandemije COVID-19 širom sveta biće dubok, jer svetsku ekonomiju dovodi do recesije. Novi dokazi o uticaju COVID-19 ukazuju na to da će pandemija uticati neproporcionalno na ekonomski i produktivni život žena i različito od muškaraca. Žene širom sveta, kao i na Kosovu, zarađuju manje, štede manje, drže manje sigurne poslove i verovatnije su zaposlene u neformalnom sektoru. One imaju manji pristup socijalnoj zaštiti i predstavljaju većinu domaćinstava sa samohranim roditeljima. Njihova sposobnost da apsorbuju ekonomske šokove je stoga manja nego kod muškaraca.

Na Kosovu, kao rezultat privremenog zatvaranja mnogih ekonomskih aktivnosti, žene koje snose većinu tereta brige i kućnih poslova više su izložene kršenju njihovih prava. Otprilike 30% žena zaposlenih u privatnom sektoru na Kosovu neformalno rade i nisu u mogućnosti da koriste podršku od socijalnog osiguranja i veće su verovatnoće da će doživeti finansijske probleme. [1]Štaviše, one često nisu u mogućnosti da usvoje odgovarajuće preventivne zdravstvene mere zbog manjih ekonomskih sredstava, što dovodi do većeg rizika od izlaganja COVID-19. Žene samozaposlene u porodičnim preduzećima i one koje obavljaju suštinske aktivnosti, poput maloprodaje, farmaceuti, zdravstveni i socijalni rad, suočavaju se sa sličnim rizicima. [2] Na Kosovu su identifikovana i povećana opterećenja neplaćene nege, gde se odgovornosti za negu često postavljaju ženama i devojčicama, koje snose glavnu odgovornost za brigu o bolesnim članovima porodice i starijima. Zatvaranje škola dodatno pogoršava teret žena i devojaka, koji preuzimaju dodatnu odgovornost brige o deci. [3]

Sve što radimo tokom i posle krize COVID-19 mora biti u funkciji izgradnje ravnopravnije, inkluzivnije i održivije ekonomije i društva. Ovo nužno uključuje rodne ekonomske i socijalne politike i postavljanje ekonomskih života žena u središte planova pandemije za reagovanje i oporavak. Važno je da vlada na Kosovu ugradi podatke koji su raščlanjeni po spolu i koje ciljaju posebno žene i devojke.
S obzirom na specifičnu ekonomsku situaciju žena, Grupa za bezbednost i rodnu ravnopravnost (SGG) obraća se Ministarstvu ekonomskog razvoja i Ministarstvu finansija, preporučujući usvajanje sledećih mera:

· Uključiti rodnu leću u sve vladine procene da bi se razumeo uticaj COVID-19 na žene i devojčice, uključujući ekonomski uticaj, i kako da se efikasno riješi problem;

· Mere uključujuči i mjere ublažavanja treba da adresiraju teret neplaćene nege i povećani rizik rodno zasnovanog nasilja;

• Direktna podrška neformalnim radnicima i preduzećima koja vode žene posebno je kritična. Finansijska podrška treba da bude usmerena na teško pogođena preduzeća i preduzeća koja vode žene sa subvencionisanim i zajmovima podržanim od države, odgodom plaćanja poreza i socijalnog osiguranja i izuzećima;

• Osigurati značajnu participaciju žena u svim procesima donošenja odluka koji se odnose na mehanizme odgovora koji se bave socijalno-ekonomskim efektima COVID-19 i razvoju takvih programa i politika;

• Pristup naknadama kao što su zdravstveno osiguranje, plaćeni dopust, roditeljski dopust, penzije i naknade za nezaposlene treba da budu dostupne ženama u svim sferama rada;

• Stvaranje sigurnosne mreže socijalne zaštite koja će posebno podržavati žene u njihovim domaćinstvima, podstičući i finansijske pakete koji su namenjeni ženama proizvođačima, poput žena u poljoprivrednom sektoru i vlasnika malih preduzeća;

• Razvijanje posebnih mera za podršku uslužnim sektorima u kojima dominiraju žene, kao što su hrana, maloprodaja, ugostiteljstvo, obrazovanje i turizam;

• Programi za učešće na tržištu rada na Kosovu treba odmah da podrže i poboljšaju pristup ugroženim kategorijama žena kao što su dugotrajno nezaposlene žene, mlade žene, žene sa invaliditetom, žene koje dolaze iz kosovskih Romskih, Aškalijskih, Egipatskih i drugih nevećinskih zajednica, žrtve trgovine ljudima ili nasilja u porodici, žrtve seksualnog zlostavljanja, preživele seksualnog nasilja u konfliktu, kao i samohrane majke;

• Implementiranje mera podrške zaposlenima u zdravstvu i socijalnim uslugama, koje su uglavnom žene, baveći se njihovim specifičnim potrebama kao negovatelji;

• Direktna podrška neformalnim radnicima i preduzećima koja vode žene posebno je kritična. Finansijska podrška treba da bude usmerena na teško pogođena preduzeća i preduzeća koja vode žene sa subvencionisanim i podržanim od države zajmovima, odgodom plaćanja poreza i socijalnog osiguranja i izuzećima;

• Finansijska podrška privatnog sektora i pristup kreditnim sredstvima trebaju biti jednako dostupni i ženama i muškarcima. Preporučuje se posebna finansijska podrška vlasnicama preduzeća koja uključuju kamate od 0%;

• Žene u neformalnoj ekonomiji moraju biti podržane da pristupe novčanim transferima ili naknadi nezaposlenosti, posebno onima koje nemaju pristup bankarstvu;

• Podrška projektima za stvaranje prihoda, grantovima za pomoć ženskom poslovanju sa posebnim fokusom na žene iz ruralnih područja i iz raznih nevećinskih zajednica;

•Podsticaji Privredne komore Kosova za podršku ženskim preduzećima, npr. nudeći programe stručnog osposobljavanja i prekvalifikacije.

Napomena za medije

Grupa za sigurnost i rodnu ravnopravnost (SGG) je grupa sa više aktera, kojom predsedava UN

Women. Sledeće institucije su članice SGG-a i podržavaju ovo saopštenje za javnost:

Međunarodne organizacije i Ambasade: UN Women, UNFPA, UNHCR, UNICEF, UN-Habitat, EU Office/EUSR, IOM, OSCE, EULEX, UN Mission in Kosovo.

Kosovske institucije:Agency for gender equality.

Organizacije žena i NVO-ovi: Kosovo Gender Studies Center, KIPRED.

[1] Kosovo’s Women Network. (2020). Addressing COVID-19 from a Gender Perspective: Recommendations to the Government of Kosovo. Retrieved April 9, 2020, https://womensnetwork.org/wp-content/uploads/2020/04/Addressing-COVID-19-from-a-Gender-Perspective_04_04_2020.pdf

[2]Ibid.

[3] Harman, Sophie (2015). Ebola, gender and conspicuously invisible women in global health governance. Third World Quarterly 37(3).