5. mart 2019. godine – Žene na Kosovu sada imaju jača zakonska prava na posedovanje imovine, nakon istraživanja i amandmana koje je uradila aktivistkinja za rodna prava.

Ljujeta Aliju, čije istraživanje je predstavljeno medijima, političarima i predstavnicima građanskog društva u Prištini, 5. marta ove godine, sprovela je godišnju kampanju koja je bila sastavni deo izmena zakona koji je nedavno usvojila Skupština Kosova.

Aliu, koja je i sama žrtva porodičnog nasilja i razvedena, istakla je da je rešila da menja kosovski porodični zakon onog trenutka kada je uvidela sa kakvom teškom borbom se žene na Kosovu suočavaju kako bi osigurale da njihov doprinos u vođenju domaćinstva i prava na bilo koju imovinu koja je stečena tokom braka budu u potpunosti priznata u slučaju razvoda.

Amandman zakona, za koji se zalagala Aliu i njena nevladina organizacija „Inicijativa za pravdu i ravnopravnost“ pojašnjava da uloge supružnika, uglavnom žena, i njihov doprinos domaćinstvu treba da budu jednako priznati kao i finansijski doprinosi koje je uložila druga strana.

Aliu, čiji slučaj je predstavljen u UNMIK-ovom dokumentarnom filmu o porodičnom nasilju i pravu na imovinu, nazvan „Nije tvoja imovina,“ istakla je tokom predstavljanja svog istraživanja da su se žene suočavale „sa greškama u tumačenju“ prethodne verzije zakona. Ona je navela da je sudstvo često zanemarivalo doprinos koji je dat porodici, a nije bio finansijske prirode, a u pitanju je uglavnom bio doprinos koji su davale žene, što je u praksi značilo da su žene imale ograničeno pravo da potražuju bilo koju imovinu koja je stečena tokom braka.

„Zajednička imovina treba da bude smatrana za jednaku. Zakon je smatrao kao takvu, ali je u praksi zakon pokazao manjkavosti zato što nije tumacio ovo pitanje na pravi način.“

Visok broj slučajeva porodičnog nasilja

Aliu je takođe govorila o visokom broju slučajeva porodičnog nasilja na Kosovu, navodeći podatke iz istraživanja koje je pokazalo da je 68 odsto žena bilo izloženo nekoj vrsti rodno-zasnovanog nasilja tokom svog života i objasnila da krug nasilja koje se završava fizičkim nasiljem obično proizilazi iz ekonomskog nasilja. Ona se takođe osvrnula i na nizak procenat žena koje poseduju imovinu, kao i na podatak kosovske Agencije za statistiku koji navodi da samo 12 odsto žena na Kosovu su vlasnice imovine.

„Ukoliko osoba ima ekonomsku nadmoć, onda oni mogu da vas (supružnika) izlože svim mogućim oblicima nasilja.“

Aliu je dalje navela da je na dobrobit i muškarcima i ženama da polovina stanovništva koju čine žene može da dȃ aktivan doprinos kako društvu tako i ekonomiji, nešto što one nisu u stanju da trenutno urade zato što, uprkos činjenici da više žena nego muškaraca ima univerzitetsko obrazovanje, svega 12 odsto tih žena je zaposleno.

„Žene se suočavaju sa određenom vrstom zarobljenog potencijala, ne samo na štetu njih samih...one gube kreativnost i volju da doprinesu društvu u kojem žive.“

„Zajedno možemo da promenimo stvari“

Šefica Odbora za zakonodavstvo, Albulena Haxhiu, koja je pružila instrumentalnu političku podršku za amandman zakona, koji je predložila Aliu, takođe je govorila na događaju i ohrabrila muškarce i žene da se založe za veću ravnopravnost na svim nivoima društva, eliminišu nasilje i rade za bolje Kosovo.

„Jedino tako, zajedničkim doprinosom svih nas, i muškaraca i žena mi možemo da promenimo stvari.“

UNMIK-ova savetnica za rodna pitanja, Jo Anne Bishop koja je takođe bila panelista na ovom događaju, istakla je da je Aliu inspirisala druge svojom hrabrošću, posvećenošću i znanjem.

„Predloženi amandman ima potencijal da posluži kao prekretnica za žene i njihovu decu kako bi izbegli moguće nasilne situacije koje oni sada ne moraju da trpe i žive sa posledicama nasilja.“

Istraživanje koje je sprovela Aliu finasirano je od strane UNMIK-a.