Tri mlade žene zajedno su sedele na kauču u kancelariji Kosovo Muralfest-a u Uroševcu, strastveno razmenjujući ideje o umetnosti, svojim životima, iskustvima diskriminacije, kao žene sa Kosova i sanjajući o svetu u kome su osnažene i ujedinjene. Refadie Guci, 22, je iz kosovsko-aškalijske zajednice i nije mogla da završi svoje obrazovanje zbog ekonomskih ograničenja; Donjeta Haziri, 19, je kosovsko-albanska studentkinja umetnosti na Akademiji umetnosti u Prištini, a Pakize Bujani, 20, radi na uzdizanju zajednice Aškalija na Kosovu, kao lider civilnog društva u Uroševcu.

„Interakcija sa različitim zajednicama ovde mi je pomogla da shvatim da možemo da razgovaramo o našim zajedničkim problemima, da nisu svi neprijateljski raspoloženi i da ako radimo zajedno možemo postići istinsku jednakost“, rekla je Bujani.

Njih tri su bile među 15 mladih ljudi iz svih zajednica na Kosovu koji su učestvovali u radionici „Povezivanje“ koju je podržao UNMIK u okviru Muralfesta Kosovo 2022, na kraju transformišući identitet naselja Salahane u gradu u onaj koji predstavlja ne samo raznolikost u identitetu, nego i istoriju i kulturne konture stanovnika.

U tom procesu, umetnici iz celog sveta i mladi ljudi sa Kosova su okupljeni da sarađuju, stvaraju ideje i saznaju više o umetnosti, jedni o drugima i istoriji Salahanea kroz oči stanovnika ovog naselja.

„Ovaj umetnički projekat finansiran kroz UNMIK-ov projekat izgradnje poverenja inspiriše i ohrabruje Muralfest, našeg partnera u implementaciji, da nastavi da angažuje zajednice u međuetničkim aktivnostima i ohrabri predstavnike zajednica da rade zajedno za multikulturalno društvo“, rekao je Stefen Felbrih, iz UNMIK-ove kancelarije za podršku zajednici.

Učimo zajedno

Ove reči su istinite za mlade učesnike. Donjeta je, govoreći o svojim novim prijateljima, rekla: „Imala sam priliku da posetim njihov dom i mogu svim srcem da kažem da su to zaista neverovatni ljudi. Naučila sam o njihovim tradicijama, njihovim porodicama, njihovim snovima.” Dodala je: „Bila sam prijatno iznenađena kada sam saznala da je njihova (K-Aškalijska) zajednica bila jedna od prvih u Uroševcu."

Proces stvaranja murala u komšiluku bio je podjednako informativan koliko i kolaborativan. Među prvim sesijama učenja bila je interaktivna radionica sa uličnim umetnikom Gabrijelom Pičerom iz Ujedinjenog Kraljevstva, gde se sa mladim učesnicima angažovao oko toga kako istinski predstaviti nijanse identiteta, jedinstva i izraza kroz umetnost.

„Mladi ljudi Kosova su angažovani, kreativni i pronicljivi. Žele da nauče, apsorbuju, izađu tamo. Zaista mi je drago što vidim stavove entuzijazma i sam entuzijazam“, rekao je Pičer posle radionice. „Mladi ljudi predstavljaju glas koji se bori da se čuje – ljudi ne cene toliko vaša mišljenja. Ulična umetnost to menja – predstavlja glas koji se ne može zanemariti. A kada društvo vidi mlade ljude koji se angažuju sa umetnicima iz sveta, onda to stvara poriv za industriju koja se možda nije smatrala održivom kao ranije“, dodao je on.

Nakon radionice sa Pičerom, učesnici su krenuli u izviđanje naselja Salahane, razumevajući njegove gole zidove u gradu gde murali u skoro svakoj ulici pričaju priče o zajedničkoj istoriji i budućnosti pune nade. Oni su komunicirali sa stanovnicima, razgovarali sa decom i starijima, razumeli zajednice i nasleđe koje obuhvata ovaj skromni lokalitet u Uroševcu.

„Podelili smo ih u 5 grupa – uključujući jednog umetnika, jednu osobu koja radi sa civilnim društvom i jednu iz zajednice – da bismo kreirali umetnička dela u komšiluku,” rekla je Fortuna Haziri, menadžer Kosovo Muralfest projekta.

Više od mesec dana, delili su ideje, uronili u svet naselja Salahane i krajnji rezultat je bio spektakularno otelotvorenje komšiluka kroz njegove zidove putem umetničke saradnje. 

Ponovno zamišljanje identiteta kroz umetnost

Kolektivni mural su izradili mladi umetnici iz grupe Artivists i odabrani učesnici radionice. O svim skicama se razgovaralo unutar tima kako bi se napravila kompozicija identiteta koji je trebalo dati tom području.

Na ulazu u Salahane nalaze se murali koji prikazuju karate pokrete, koji predstavljaju ponos tamošnje zajednice - tokom istraživanja i radionice, učesnici su saznali da se u naselju nalazi Karate klub, koji je iznedrio mnoge šampione.

„Želeli smo da unapredimo ideju da ovo naselje treba da bude priznato po šampionima u karateu, a ne po siromaštvu ili drugim problemima i pristrasnostima koje ljudi povezuju sa njim“, rekla je Fortuna. „Geto oblasti su u tom stanju jer su zapuštene, a u slučaju Salahanea smo želeli da se fokusiramo na mogućnostima koje imaju, i skrenemo pažnju na ove aspekte."

Nekoliko metara dalje, nekoliko murala su isprepleteni u jednu celinu, iz koje proizilaze mnoge teme, uključujući običaje koji spajaju etničke grupe, uticaj tehnologije u našim životima, potrebu za zelenilom u okruženju i neke oslikane pejzaže inspirisane okolinom.

Dok su mladi učesnici radili na stvaranju ovog murala, stanovnici su se pridružili grupi kako bi im pomogli da rade na svojim delima.

„Stanari su stajali uz nas svaki dan pokušavajući da učine što više da se osećamo opušteno“, rekla je gospođjica Haziri.

Kroz ovo iskustvo, mladi učesnici su podelili jedni sa drugima svoja iskustva - Bujani je govorila o diskriminaciji kao medicinskoj sestri,  drugi o ekonomskim teškoćama, a neki o nedostatku izloženosti - izgradnji solidarnosti i vezama izvan radionice, prikladno nazvane "Veza" .

Prelazeći svetove umetnosti do komunikacije, mladi učesnici su nosili šešire slikara, studenata, inovatora, istraživača, kreatora promena i na kraju – prijatelja – transformišući ne samo uroševačko naselje umetnošću i jedinstvom, već i svoje živote.