Mi, dole potpisani članovi Grupe za bezbednost i rodnu ravnopravnost, zahtevamo da se obezbedi značajno učešće žena u prištinskoj delegaciji, koja učestvuje u dijalogu Priština-Beograd za normalizaciju odnosa, kao i u radnim grupama koje su osnovane radi informisanosti dijaloga.

Od usvajanja UNSCR 1325, međunarodna zajednica radi na podizanju svesti o nedostatku zastupljenosti žena u globalnim naporima za osiguranje mira, obavezujući se i navodeći druge na uključivanje žena kad je u pitanju postizanje mira. Nedostatak zastupljenosti žena je razlog zašto je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odredio kao prioritet puno i ravnopravno učešće žena u mirovnim procesima u Rezoluciji 1325 (2000), kao i u narednim rezolucijama.

Na žalost, ti pozivi nisu uzrokovali značajnije odgovore vlada, kao što je slučaj sa dijalogom Priština - Beograd o normalizaciji odnosa, koji je do danas ostao rodno slep proces. 

Zakon o rodnoj ravnopravnosti (br. 05/L-020) poziva na ravnopravno uključivanje žena i muškaraca na pozicije donošenja odluka na izvršnom, zakonodavnom i pravosudnom nivou. Učešće žena u procesima pregovora, mira i pomirenja takođe je jedan od glavnih ciljeva Kosovskog programa za rodnu ravnopravnost 2020-2024.

Institucije na Kosovu trebale bi udvostručiti napore na održavanju svoje odgovornosti za sprovođenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti do danas, jer su žene nedovoljno zastupljene na visokim političkim pozicijama, ali i u pregovorima i dijalogu sa Beogradom, uključujući tehničke stručnjake i javne konsultacije u vezi sa sadržajem pregovora i dijaloga. Žene na Kosovu nisu pasivni prolaznici ili samo žrtve ili mete. One imaju istorijsku ulogu i nastavljaju igrati ulogu aktivnih agenata u izgradnji mira, kreiranju politika i oporavku. 

Institucije na Kosovu imaju kvalifikovane žene koje mogu učestvovati kao aktivni agenti promene i voditi napore u posredovanju i pregovorima. Imajući to u vidu, mi pozivamo kosovske institucije da odmah preduzmu neophodne korake i obezbede smisleno učešće žena u dijalogu između Prištine i Beograda. 

Nadalje, tražimo da to bude otvoren i transparentan proces izgrađen odozdo prema gore, zasnovan na konsultacijama sa različitim ženama i muškarcima u vezi sa njihovim potrebama i očekivanjima iz dijaloga. I dalje smo spremni pružiti informacije o potencijalnim kvalifikovanim osobama i pružiti podršku u organizaciji javnih konsultacija, u cilju osiguranja demokratskog, transparentnog i participativnog procesa, koji je ključan za trajni mir i sigurnost u regionu.

Napomena za štampu:

Grupa za bezbednost i rodnu ravnopravnost (SGG) je grupa sa više aktera, kojom predsedava UN Women. Sledeći potpisnici su članovi SGG-a i podržavaju ovu izjavu za javnost:

Organizacije žena: Mreža žena Kosova (151 organizacija), Women 4 Women - Kosovo, Kvinna till Kvinna, Jahjaga fondacija, Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR), NVO Žensko Pravo.

Međunarodne organizacije/ambasade: Ambasada Finske, Ambasada Švedske, Francuska Ambasada, Britanska Ambasada, UN Development Coordinator (UNDCO), UN Women, UNFPA, UNHCR, UNMIK- Misija UN na Kosovu, EULEX, Kancelarija EU na Kosovu/SPEU, IOM, UNDP, UN-Habitat.