Visoko na obroncima planine Picelj, na 12 kilometara od Mitrovice, vazduh je netaknut i vidikovci oduzimaju dah, bez i jedne materije napravljene kao čovekovih ruku delo - osim spomen obeležja i nekoliko delova trupa aviona. Oni služe kao visceralni podsetnik gubitka 24 osobe iz celog sveta, pre svega međunarodnih humanitarnih radnika koji su na tom mestu poginuli pre 20 godina danas, u najsmrtonosnijoj avionskoj nesreći u istoriji Kosova.

9. novembra, šest ljudi krenulo je iz Kanade, Novog Zelanda i Ujedinjenog Kraljevstva kako bi obeležilo događaje od petka, 12. novembra 1999. godine - i obeležilo praznine koje su ostale u porodicama širom sveta, kada se avion u najamu Svetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija (WFP) kretao rutom iz Rima. Putnici i osoblje dolazili su iz 10 različitih zemalja. Nijedan nije preživeo pad koji se dogodio kada je avion udario u krošnje i srušio se pri slaboj vidljivosti.

Šestoro njih koji su putovali do mesta nesreće, ostavili su lične predmete žrtava, uključujući figuricu svetice Gospe od Knoka i nekoliko kapi irskog viskija, na spomen obeležju koji je sagradila dobrovoljna brigada međunarodnih civila a koji je otkriven prošle godine, sa imenima dvadeset četvoro umrlih isklesanih u kamenu. Grupu su činili najmiliji iz porodice kanadskog vladinog službenika Daniela Rovana i radnice NVO Severne Irske Andrea Kuri, a za većinu u grupi to je bilo prvi put da su na mestu nesreće.

Grupa vojnih oficira iz UNMIK-a, EULEX-a i KFOR-a salutirala je znak priznavanja službe i žrtve koju su dali svi u avionu a koji predstavljaju neke od prvih međunarodnih prisustva na terenu Kosova posle sukoba, uključujući pet radnika iz UNMIK-a - tada najveće mirovne misije na svetu. Ostalo civilno osoblje takođe je bilo prisutno kao odavanje počasti svojoj braći i sestrama koji su pomagali i koji su dali svoje živote tokom pomaganja onima kojima je ta pomoć bila potrebna na Kosovu. Porodice su izrazile zahvalnost svima koji su omogućili ovu posetu.

Tragovi 12. novembra 1999. možda su još uvek na vrhu planine Picelj, ali najdirljiviji od svih tragova su oni koji se ne mogu videti: sećanja koja borave duboko u srcima voljenih ljudi.